Diplomirana profesorka engleskog jezika sa savremenim metodama drži interaktivne časove za sve nivoe

Sаznаj više o Ksenija

• Da li tečno govoriš ovaj jezik zbog svog porekla ili zato što te je učitelj inspirisao da naučiš?

  Rekla bih da nije slučaj ni jedno ni drugo. Moje interesovanje za engleski jezik razvilo se potpuno samostalno. Može se reći da me je za engleski posebno inspirisala muzika koja je pisana na tom jeziku. Kroz muziku sam počela da primećujem koliko je jezik zanimljiv i koliko različitih načina postoji da se jedna ista ideja izrazi.
  Vremenom me je počelo da zanima mnogo više od samog razumevanja tekstova. Počela sam da obraćam pažnju na način na koji ljudi koriste jezik, na izraze, različite nijanse značenja i na to kako se kroz jezik prenose emocije i kultura. Mislim da je upravo ta radoznalost bila ono što me je navelo da nastavim da učim i da se engleskim bavim toliko godina.

• Možeš li navesti živog, istorijskog ili izmišljenog lika za koji misliš da je amblematski predstavnik kulture jezika?

  To bi zasigurno morao da bude Vilijam Šekspir. Bio je pisac koji je jezik koristio kao instrument za izražavanje vanvremenskih priča i ljudskih iskustava. Njegove teme i danas pronalazimo u filmovima i serijama, čak i kada nismo svesni da njihovi osnovni obrasci potiču iz mnogo starijih književnih dela.
  Mislim da je posebno zanimljivo koliko je njegov uticaj na engleski jezik bio veliki. Mnoge reči i izrazi koje danas koristimo u engleskom jeziku pripisuju se upravo Šekspiru.

• Da li postoji tipična reč, fraza, tradicija ili ponašanje na jeziku koji ti se posebno dopada

  Jedna od mojih omiljenih reči u engleskom je serendipity. Ona opisuje lepo ili vredno otkriće do kog dođemo sasvim slučajno, dok zapravo tražimo nešto drugo.
  Zanimljivo mi je što je reč nastala iz persijske priče o prinčevima iz Serendipa, koji su u priči sasvim slučajno dolazili do zanimljivih i korisnih otkrića. Upravo je taj motiv inspirisao značenje reči, koja je danas potpuno prirodan deo engleskog jezika. Volim takve primere jer pokazuju koliko je engleski kroz svoju istoriju upijao uticaje različitih kultura i kako su se ti uticaji zadržali u njegovom vokabularu.

• Zašto ti je važno da znaš ovaj jezik?

  Znati engleski je praktično. Danas je engleski praktično nova lingua franca, međunarodno prihvaćen jezik koji se koristi za sporazumevanje širom sveta.
  Baš zbog toga mi je važno da ga znam i da mogu da ga prenesem drugima. Ono što mi se posebno dopada kod predavanja engleskog jeste to što, za razliku od mnogih drugih predmeta, znanje koje prenesem učeniku može veoma brzo da donese konkretan benefit. Nekome može pomoći da dobije posao, napreduje na poslu, položi važan ispit, ode na studije ili se jednostavno oseća sigurnije u novoj sredini.
  Na taj način imam priliku da ljudima pomognem da naprave konkretne promene u svom životu. To mi daje osećaj da moj rad ima neposredan i stvaran uticaj, i upravo zbog toga mi predavanje engleskog daje veliko osećanje ispunjenosti i smisla.

• Šta je glavna poteškoća u učenju ovog jezika i šta može pomoći procesu učenja?

  Glavna poteškoća u učenju jezika jeste prebacivanje pasivnog znanja u aktivno. Dakle, da reči koje smo naučili, čuli ili razumemo zaista počnemo da koristimo u svakodnevnom govoru. Tome najviše pomaže konstantno izlaganje jeziku, ali i njegova aktivna proizvodnja, odnosno pričanje i korišćenje jezika u različitim situacijama.

• Navedi vrednu anegdotu u vezi sa tvojim učenjem jezika ili danima u školi.

  Tetka me je spremala za takmičenja iz engleskog tokom osnovne i srednje škole, na kojima sam uvek osvajala visoka mesta. Dok smo učile i spremale se za takmičenja, često smo pile caj sa mlekom, tako da mi je taj period ostao vezan za tu malu rutinu.
  I danas, kada učim jezik, a ponekad čak i kada ga predajem, pijem caj pripremljen na isti nacin, ali samo u toj prilici. Nekako se ta navika zadržala sve ove godine.

• Kako ti je određeno putovanje pomoglo da poboljšaš svoje veštine i znanje jezika?

  Putovanje koje mi je najviše pomoglo u učenju jezika bilo je putovanje u London. Iako sam već imala dobro znanje engleskog, tamo sam prvi put imala priliku da čujem mnogo slenga i izraza koje nisam imala priliku da čujem u knjigama, filmovima ili tokom studija. Bilo mi je zanimljivo da čujem taj „živi“ engleski i da vidim kako ljudi zaista koriste jezik u svakodnevnim situacijama.
  A što se tiče vokabulara, meni su mnogo pomogla i drugačija putovanja – putovanja kroz knjige i serije. Serije poput Downton Abbey ili Game of Thrones pune su reči i izraza koji se ne koriste često u svakodnevnom govoru, ali koji su mi pomogli da proširim vokabular i bolje razumem različite stilove engleskog.
  Isto važi i za knjige, naročito britanskih pisaca poput Virginije Woolf. Mislim da upravo kroz takve sadržaje možemo da upoznamo mnogo širi i bogatiji engleski od onog koji koristimo u svakodnevnom razgovoru.

• Šta te čini Superprof-om u jeziku?

  Iako je to bilo davno, mogu da se setim kako je izgledalo kada sam učila osnovne reči i gramatiku, a kasnije i mnogo složenije strukture. Sećam se šta mi je tada bilo teško da razumem i šta mi je pomagalo da nešto konačno „klikne“.
  Upravo iz tog ugla polazim kada objašnjavam nešto svojim učenicima. Ne podrazumevam da je nešto lako samo zato što meni danas deluje jednostavno. Pokušavam da se vratim korak unazad i objasnim stvari iz perspektive osobe koja ih prvi put uči.