Privatni časovi klavira, solfedja i svih teoretskih muzičkih predmeta za polaznike osnovne muzičke škole i početnike svih uzrasta

Sаznаj više o Jovana

• Kada se prvi put razvila strast za muzikom i omiljenim instrumentom?

  Strast prema muzici i klaviru kod mene javlja se prvi put oko devete godine kada i upisujem muzičku školu. Ipak, ako bih bila potpuno precizna, smatram da se ta strast razvila tek kasnije, a da se u tim godinama pojavila samo zainteresovanost za instrument. Bilo mi je privlačno da stvaram nešto što drugi čuju kao muziku, želela sam da je stvarajući je i razumem. Za mene je ista bila potpuno nepoznata jer ne dolazim iz muzičke porodice, već porodice čistih prirodnjaka koji su uprkos svojim drugačijim interesovanjima negovali moju kreativnost i težnju ka umetosti. Upravoz zbog takve osnove posebno sam se zainteresovala za teoriju muzike tokom svog školovanja, spajajući muziku i matematiku u jedan sklad koji mi je omogućio razumevanje onoga što sviram. U mojoj porodici posebno se negovala disciplina, a upravo je ona ključna za muzički razvoj zbog potrebe za kontinuiranim vežbanjem. Uvidevši vremenom da ze mnoga deca muče sa nedostatkom podrške, jasne strukture vežbanja i upravljanja svojim muzičkim putem, odlučila sam da svoju ljubav prema muzici delim i umnožavam radom sa drugima.

• Da li postoji određena vrsta muzike ili izvođača koju slušaš, a da te ne izluđuje?

  Klasična muzika je definitivno nešto što smatram da mi nikada neće dosaditi. Obuhvata različite stilove i periode, te je skoro nemoguće da se dogodi neka vrsta zasićenja - bar kod klasičnog pijaniste. Ipak, sa svojim djacima najčešće sviram popularnu muziku, te mi ni ona nije strana - počevši od muzike u igricama, pa sve do filmske muzike.

• Objasni nam najteži ili najzanimljiviji čas koji bi mogao imati učenik.

  Najzanimljiviji časovi ako pitate moje učenike su definitivno oni krajem meseca kada sistematizujemo sve što smo prethodno radili kroz različite igre i izazove. Takodje, zanimljivi su i časovi pred nastup kada igramo igre testiranja pažnje koje deca obožavaju jer zahtevaju od njih da se fokusiraju i na okruženje a ne samo na sviranje. Tu su i časovi koje prati odredjena priča kroz metodologiju “mapica” koje sam sama razvila. Što se tiče časova za odrasle, mislim da su im najzanimljiviji časovi oni gde radimo na dodatnim stvarima kada smo savladali tekst - pedal, dinamika, tempo, artikulacija. Sa odraslima najčešće radim popularnu muziku iz filmova i serija, te bude vrlo interesantan momenat kada prvi put odsviraju melodiju u realnom tempu te tako zaista čuju da upravo oni izvode ono što su do skoro čuli na filmu.

• Koji je prema tvom mišljenju najkomplikovaniji instrument za savladavanje i zašto?

  Vrlo zanimljivo pitanje. Smatram da je najteže savladati pevanje, odnosno glas. To je instrument koji uvek nosimo sa sobom, profesionalno bavljenje pevanjem zahteva puno odricanja u svakodnevnom životu, a isti se menja kako odrastamo tako da je vrlo teško raditi sa njim u ranoj dobi.

• Koji su tvoji ključevi uspeha?

  Ključ uspeha za mene je definitivno disciplina. Smatram da ništa ni za koga nije potpuno nedostižno i da se sve može savladati i naučiti. Nekome će biti potrebno više, nekome manje vremena, ali uz pravilan i kontinuiran rad sve je moguće. Takodje, smatram da je neophodno imati adekvatne profesore. Imala sam tu sreću da me kroz celokupno školovanje vode sjajni profesori, a ono što je važno napomenuti je i to da usavršavanje nikada ne prestaje. Svirački se i dalje usavršavam radeći podjednako posvećeno kao i tokom formalnog obrazovanja. Pored svega navedenog važno je spomenuti ljubav prema muzici i obrazovanju na polju iste bez koje ništa ne bi bilo moguće.

• Navedi tri muzičara koje sanjaš da sretneš u svom omiljenom baru u ranim jutarnjim satima. Objasni zašto.

  Posebno interesantno pitanje - naročito zato što me retko možete sresti u bilo kom baru. Ipak, smatram da bi bilo interesantno sresti se sa kompozitorima iz različitih epoha zbog njihove medjusobne razmene. Definitivno bih volela da to bude Mendelson koji je i moj omiljeni kompozitor. Posebno mi je interesantan jer ga poslednjih godina obradjujem sa djacima viših razreda osnovne muzičke škole kroz njegovu zbirku “Pesma bez reči” pa mi je blizak i u svakodnevnom radu. Njegov prenos principa vokalne muzike na klavir specifično u ovoj zbirci je neverovatno uverljiv, te je ne samo sjajan za izučavanje i slušanje već i za rad sa decom koja su se osim za klavir odlučila i za pevanje - kroz izučavanje melodijskih linija u Mendelsonovim delima spajam sa njima sviranje i pevanje koje u ovom slučaju “izvlači” instrument umesto glasa.
  Pored Mendelsona, volela bih da se sretnem i sa Bahom čiju je muziku zapravo i oživeo Mendelson. Mislim da bi bilo posebno interesantno spojiti ta dva sveta koja se nadovezuju jedan na drugi, a hronološki su daleko. Baha smatram izuzetno važnim za razvoj pojedinca u muzičkom smislu zbog njegove polifonije i umetničkog izraza koji je spojio sa tehnički veoma zahtevnim delima. Mislim da bi Bahu bilo zanimljivo da uvidi koliki uticaj je imao na muziku danas. Treći kog bih volela da vidim je Šopen. S obzirom da je bio prevashodno pijanista i svoja dela prvenstveno posvetio klaviru, dok je svoje melodije oblikovao vrlo pažljivo smatram da bi dao značajan doprinos razgovoru. Njegova dela me posebno prijaju zbog svoje intimnosti i nežnosti koju je u njih unosio.
  
  Ono što je bitno ovde naglasiti je da iako ja jesam privatno najviše okrenuta klasičnoj muzici ona ne čini dominantan repertoar koji radim sa svojim djacima. Program je direktno prilagodjen interesovanjima i muzičkom ukusu svakog djaka posebno, pa je naš rad obogaćen i popularnim reperoarom.

• Navedi vrednu anegdotu u vezi sa muzikom ili danima u muzičkoj školi.

  Ako se ovo pitanje odnosi na moje školovanje, smatram da je vredno pomena moje srednjoškolsko obrazovanje. S obzirom da sam pohadjala dve srednje škole - gimnaziju i to prirodno-matematičkog smera i srednju muzičku školu imala sam iskustvo koje imaju i svi ostali gimnazijalci obogaćeno i umetničkim obrazovanjem. Smatram da je vredna pomena dualnost te dve ustanove i načina na koji se prilazilo učenicima u muzičkoj školi. Odnos profesor učenik je bio dosta otvoreniji, podsticalo se da se priča o problemima i ocene nisu bile nešto što je definisalo naše znanje. Moja razredna u muzičkoj školi je podsticala zajedništvo i medjusobno podržavanje, tako da je bilo obavezno da se gleda nastup ili takmičenje svih djaka u odeljenju. Zbog ovako postavljene atmosfere i otvorene komunikacije stvaralo se poverenje što je omogućavalo da ne postoji strah od greške - odnosno tada shvaćen kao strah da nešto pitaš a ne ispadneš “glup”. Ovo smatram ključnim i u svom današnjem radu, a upravo nam je to prvi zajednički cilj - stvoriti atmosferu da ne postoji strah od greške. Greške su normalne i nije mi problem da ponovim bezbroj puta isto objašnjenje na različite načine kako bi moj učenik razumeo nešto, prioritet je da komunikacija bude otvorena i da se omogući pravilan i neometan rad. Pojedinačnih anegdoti ne bih rekla da je bilo puno, mada se uvek na šaljiv način podsticala disciplina i posvećenost učenika koji su pokazivali te osobine, ali tako pažljivo da bude podsticajno i onima koji ih možda nisu još uvek razvili.

• Koje su male tajne koje te čine Superprof-om u muzici?

  Male tajne koje me čine Superprofom u muzici su definitivno strpljenje, posvećenost i kreativnost. Tu je naravno i taj “pedagoški dar” za koji moja profesorka smatra da se ne može naučiti već si sa time rodjen. Ja ipak mislim da se sve može naučiti i dodatno usavršiti, a to učim i svoje polaznike - ništa nije nemoguće savladati. Zaista radim i živim u skladu sa svojim vrednostima koje pokušavam da prenesem i na svoje djake. Muzika i pedagoški rad su za mene definitivno životni poziv i stil života pre svega, a ne posao. U svoj rad unosim mnogo entuzijazma i energije, truda i ljubavi, što mislim da su kvaliteti koje svaki Superprof u bilo kojoj oblasti treba da poseduje. Uz sve to, ne smem zaboraviti i “strukturne” veštine kako ih ja nazivam - disciplina i organizacija. Školovanje u gimnaziji mi je omogućilo da razvijem visok stepen organizacije tako da moj koncept klavirčasovi funkcioniše jasno postavljen i održiv sistem već dugi niz godina.